Autor: Suzana Papić

Matrix World

O belom luku i njegovoj delotvornosti se dosta govori, ali je manje poznato koliko je ovaj snažan prirodni antibiotik bio zastupljen u srednjevekovnoj medicini. Savremeni čovek se oslanja na lekove spakovane u pilule i tablete i potpuno veruje modernoj medicini. U prošlosti se čovek mogao osloniti samo  na prirodu i ono što mu je ona pružala- u njoj je pronalazio lek.

Razvoj tehnologije omogućio je velika dostignuća u medicini, ali  se ipak sve češće čini da moderna medicina ne može da ide u korak sa vrtoglavim razvojem bakterija i virusa, pa smo svedoci toga da najobičnije infekcije više nisu obične i bezazlene, da grip više nije sezonski već “ptičji” ili “svinjski”. U neprestanoj borbi protiv novih sojeva bakterija i virusa, kao i bolesti, naučnici se sve više okreću prirodi i tradicionalnom pristupu lečenja. Tako je nedavno tim istraživača sa Univerziteta Nottingham, centra za biomolekularne nauke, uspeo da primeni drevno znanje u borbi protiv upornih i opasnih bakterija. Primenivši svoje znanje i tehnologiju ovaj tim je uspeo da napravi lek po receptu starom hiljadu godina.

Dio iz knjige “Engleska medicina” u kojoj se nalazi nevjerojatan recept za pravljenje lijeka koji ubija čak i MRSA bakterije.

Recept je deo knjige “Medicinale Anglicum”, pisane na staroengleskom, a za koju se veruje da je jedan od prvih pisanin medicinskih priručnika. Na veliko iznenadjenje istraživača, lek protiv infekcije očiju (a koji se po originalnom receptu sastoji od fermentacije soka crnog i belog luka, kravlje žuči i vina) pokazao se kao odlični ubica opasnih bakterijskih vrsta.  Naučnici se sada nadaju da će ovaj srednjevekovni melem moći da im pomogne u borbi protiv superbakterija otpornih na antibiotike, poput MRSA (Methicillin-resistant Staphylococcus aureus). Tokom istraživanja, oni su došli do saznanja da su sastojci leka pojedinačno imali slabo dejstvo, ali u kombinaciji su uspeli da ubiju  90 procenata bakterijskih kultura MRSA. Naučnici sada pokušavaju da razumeju i prošire znanje o srednjevekovnoj medicini i lečenju kao bi pronašli nove metode tretiranja i lečenja opasnih bakterijskih infekcija.

Dio ilustracije iz “Medicinale Anglicum. Što su to stari ljudi znali što mi danas ne znamo?

Ovaj tim istraživača nije prvi u nizu onih koji su pokušavali da tradicionalno znanje primene u modernoj medicini. Još tokom XX veka mnogi naučnici i lekari su se bavili ovom temom, medju njima i Dr John Christopher, američki lekar i travar, koji je bio vrsni poznavalac lekovitog bilja i verovao da u prirodi postoji lek za svaku bolest. Tokom niza godina dr  Christopher je proučavao stare recepte ( od kojih neki stari i par stotina godina), kao i stare spise koji su svedočili o drevnim veštinama lečenja, pa je došao do zaključka da je u samom vrhu lekovitog bilja- beli luk. U svojoj knjizi on navodi da se beli luk u antičko doba smatrao namirnicom dostojnom bogova, dok su stari rimski filozofi pisali o njegovom lekovitom dejstvu i načinu upotrebe. Beli luk je i osnovni sastojak čuvenog napitka “Four Thieves Vinegar” (sirće četvorice lopova).

Ovaj napitak je otkriven sasvim slučajno, kada su uhapšena četvorica lopova koji su, u vreme epidemije kuge, krali stvari preminulih, a pritom koristili sirće belog luka kako se ne bi zarazili. Njihov lek je, s velikim  učinkom, korišćen u toku epidemije kuge u Francuskoj. Takodje, postoje i zapisi koji govore o tome da se francuski sveštenici, boraveći tokom epidemije kuge u Engleskoj, nisu razboljevali od ove bolesti jer su svakodnevno konzumirali beli luk. Dr  Christopher iznosi i svoja svedočenja o delotvornosti belog luka.

On navodi, izmedju ostalog, da je svojim očima video kako beli luk leči tuberkulozu, astmu, bronhitis, nekoliko kožnih oboljenja, gnojne rane, atletsko stopalo i još mnoge druge, a da njegova najveća moć leži u tome što dopire do svih ćelija organizma bez obzira na način na koji se konzumira. On takodje navodi da je njegovu lekovitost uvidela i britanska vojska, tokom prvog svetskog rata, koristeći ga kao antiseptik na bojištu. Britanski bolničari su svež sok od belog luka razredjivali vodom i previjali na rane vojnika i na taj način, ovom čudesnom biljkom, uspeli da spasu nekoliko hiljada života. Uprkos tome, beli luk je i dalje ostao samo “narodni” lek za britansku i američku farmakopeju.

U vremenu u kome živimo ljudi se, na sreću, sve više okreću prirodi, postajući svesni da smo od prirode potekli i da u njoj treba tražiti lek. Beli luk opet postaje važna lekovita biljka, a recepti, koji su se prenosili s kolena na koleno, važno porodično nasledje i spona izmedju prirode i čoveka.

Autorska prava© Matrix World 2011. do danas. Sva prava pridržana. Strogo je zabranjeno kopiranje, raspačavanje, ponovno objavljivanje ili izmjena bilo kakvog materijala koji se nalazi na blogu Matrix World bez prethodnog pisanog odobrenja dobivenog od uredništva Matrix World.

Izvori:

Medieval Medicine: 1,000-year-old Onion and Garlic Salve Kills Modern Bacterial SuperBugs

Garlic: Man’s Best Friend in a Toxic World