Autor: Suzana Papić

Matrix World

Šta se to menja i kako to izgleda kada se jednog jutra probudite i rešite da napustite dotadašnji, i jedino poznat, način života? Kada svoju  kuću (sa četiri spavaće sobe) na 800 kvadratnih metara zamenite za skromnu dvosobnu kolibu na 100 jutara zemlje? Kada više ne morate da plaćate račune za struju jer koristite solarnu energiju? Kada više ne koristite hlorisanu vodu “obogaćenu” fluorom već svežu izvorsku vodu i kišnicu? Kada više ne udišete “mirise” kamiona i automobila već mirise prirode? Možete li da zamislite da više nema potrebe da gledate u kalendar ili časovnik jer više nema razloga da žurite bilo kuda? Šta se tu ustvari menja? Odgovor je: “Pa vi!”

Prenosimo vam priču jedne savremene  američke porodice koja je jednog dana rešila da svoj život u “matriksu”, odnosno savremenom svetu, zameni za život u divljini. Ovaj bračni par, u svojim tridesetim, živeo je svoj tipičan američki život – kuća u predgradju (napravljena po svim američkim standardima) , dvoje dece, jurnjava za karijerom, godišnji odmori, otplata kredita. Pre godinu dana ovaj par je iznenada rešio da napusti svoj divni dom  i odseli se 4000 kilometara daleko, u divnu kolibu skrivenu u dolini pod planinama. Razlozi zbog kojih su se odlučili na ovakav korak su različiti i složeni, ali se u suštini svode na isto – da bi najzad bili srećni!

Chris Bell je svojoj obitelji omogućio popriličan bijeg od matrice i povratak u prirodu.

Chris Bell, protagonista ove priče, kaže da je prekretnica nastupila onda kada je shvatio da pokušava da dostigne sreću time što  se trudi da se drži “društvenog šablona” – znate već: obrazovanje, karijera, auto, kuća, nameštaj, stvari, hobi, emotivne veze, deca. Kada mu taj “šablon” nije doneo očekivanu sreću i zadovoljstvo on je ozbiljno krenuo da preispituje sebe. Shvatio je da su se on i supruga godinama trudili da njihov život po šablonu funkcioniše, a usput su bili pod stalnom presijom savremenog društva i imali sve manje sopstvene slobode. Najzad, jedne subotnje večeri, u trenutku koji je bio uzbudljiv koliko i zastrašujući, Chris i njegova supruga su doneli odluku da izadju iz “šablona” i otisnu se u beli svet, gde će moći sami da biraju kako će živeti. Od tada je prošlo već godinu dana.

Za tu prvu godinu Chris kaže da je bila prepuna kontrasta:

“Nikad ranije nismo bili toliko zbunjeni, a opet život nikada nije imao veći smisao nego sada; nikad se ranije nismo toliko svadjali i toliko divno slagali u isto vreme; nikad nismo bili toliko blizu tome da se rastanemo, a opet potpuno uvereni u to da ćemo ostariti zajedno; nikad nismo bili tako očajni, ali i puni nade; nikad nismo bili pod tolikim stresom, ali i tako mirni i staloženi!”

Chris kaže da im je često bilo hladno ili vruće, da se dešavalo da imaju velike zalihe vode, ali i da ostanu bez nje, da nikad pre nisu imali toliko odgovornosti, a da su se u isto vreme osećali moćno i slobodno. On kaže i da novca nikad manje nisu imali, ali da se zbog ovakvog neponovljivog iskustva osećaju neverovatno bogato.

Biste li htjeli živjeti u jednoj ovakvoj niskoenergetskoj kući koja energiju, vodu i toplinu dobija iz zelenih i obnovljivih izvora?

Njihov život daleko od civilizacije doneo im je pregršt mogućnosti, ali i velike izazove. Morali su da se prilagode i da uče kako da žive u prirodi i sa prirodom. Život bez električnih aparata, televizora, Interneta i mobilnih telefona, u divljini gde su prve komšije kenguri i vombati, doneo im je nova saznanja. Uvideli su da je ustvari najvažnije sopstveno odlučivanje i sloboda, dok su hijerarhija, novac, društvena poslušnost i rokovi totalno nevažni. Chris kaže da je godina za njima bila najgora i najlepša, ali da na budućnost gledaju s osmehom na licu. Iako im nedostaju neke stvari iz njihovog prethodnog načina života, oni su sasvim sigurni u to da se nikada neće vratiti na staro. Njihov život van “matriksa” doneo im je dugo očekivanu sreću.

Kad bolje razmislimo, oni su pre svega imali sreće da na vreme uvide šta je to što žele od života, a u isto vreme su bili i dovoljno hrabri da ostvare svoj cilj. Koliko je ljudi oko nas koji svakodnevno žive po “tudjim” pravilima, koji se uporno trude da se “uklope”, koji jure za materijalnim stvarima u želji da ih zbog njih ostali gledaju s uvažavanjem i poštovanjem? Koliko njih ustvari ne živi onako kako želi već onako kako se to od njih  očekuje? Da li su ljudi ustvari negde usput izgubili sopstvenu svest o tome šta ustvari žele i šta je to što ih čini srećnim? Na kraju, koliko nas je ustvari dovoljno hrabro da uzme život u svoje ruke i posegne za srećom?

Autorska prava© Matrix World 2011. do danas. Sva prava pridržana. Strogo je zabranjeno kopiranje, raspačavanje, ponovno objavljivanje ili izmjena bilo kakvog materijala koji se nalazi na blogu Matrix World bez prethodnog pisanog odobrenja dobivenog od uredništva Matrix World.

Izvor:

How Our Family Unplugged From The Matrix & Went Off-Grid

How our family went off-grid